Вести

ДНК јединица, будућност складиштења информација

Преглед садржаја:

Anonim

Тренутно је отворено много пројеката за стварање нових јединица за складиштење података. Постоје пројекти који раде са кварцним кристалима који нуде 360ТБ у дуготрајности од 13, 8 милијарди година. Данас ћу вам рећи о последњем експерименту изведеном са много чуднијим материјалом.

Шта тражимо у јединици за складиштење?

Ко се сећа тог намештаја за ЦД када у нашим домовима? У својој кући имао сам ормар са 27 кадица са 50 ДВД-а од приближно 5 ГБ. Укупно скоро 7ТБ у ормарићу са 0, 2 м 3 који су након неколико година били нечитљиви (на начин њиховог складиштења). Данас неколико цм 3 ССД-а чува исту количину и још више. Количина меморије, стварни простор који заузимају и дуговечност података за читање су три карактеристике када је у питању јединица за складиштење података.

ДНК, будућност складишта.

Ако је, као што сте прочитали, међу многим материјалима који се користе за стварање ефикасних јединица (ефикасно замењујући оно о чему смо претходно говорили) ДНК је међу њима. Истраживачки тим са њујоршког универзитета генома дизајнирао је механизам способан за складиштење 215 ПБ (1ПБ = 1024ТБ) у 1 грам ДНК.

Ови истраживачи су осмислили алгоритам који може да у потпуности користи складиштење ДНК са четири основна нуклеотида без опасности да изгубе било какве информације. У експерименту су сачували 6 датотека унутар ДНК:

  • Оперативни систем, француски филм, Амазонова картица вредна 50 евра, рачунарски вирус, Пионеер-ова регистарска таблица, студија теоретичара информација Цлауда Сханнона.

Поступак покушава претворити бинарни код у генерички код и тада ће компанија синтетизирати ДНК у складу с генерираним генеричким кодом. Помоћу ових поступака створили су 72.000 ланаца ДНК и након две недеље софтвером који генетски код синтетизованог молекула преводи у бинарни код, успели су да створе све податке без грешака.

Препоручујемо да прочитате наш водич о најбољим ССД-овима.

Овај експеримент коштао је скоро 10 000 евра за синтезу ДНК и читање. То нас не би требало разочарати, јер ови експерименти траже најбоље могуће резултате. Једном када ову технологију савладају, потражит ће начине како да их јефтиније и досегну на тржиште. Као што се догодило са ССД-ом.

Да ли мислите да ће за 10 или 20 година наши рачунари имати јединице састављене од ДНК који ће заменити наше чврсте дискове? Мислим да је тако, и то не само Стораге Унит, већ и РАМ меморија и друге врсте меморије. Али сигурно

Извор: омицроно

Вести

Избор уредника

Back to top button